U Beogradu, 7. aprila 2022. godine, Grupa 484 je organizovala regionalnu konferenciju “Zapadni Balkan na ruti iregularnih migracija i krijumčarenja migranata”. Tokom tri sesije, nacionalni, regionalni i internacionalni akteri u oblasti migracija su imali priliku da razgovaraju o:
- trenutnom stanju i izazovu priliva izbeglica iz Ukrajne
- jačanju sistema suprotstavljanja krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu
- zaštiti prava migranata i sprečavanju iregularnih migracija
Na uvodom panelu, konferenciju su otvorili programska menadžerka za azil, migracije i upravljanje granicama Delegacije Evropske unije u Srbiji Brigitte Kuchar, zamenica šefa misije Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu Anne-Sietske Brinks, programski menadžer Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu Nebojša Cvejanov o programski menadžer inicijative MARRI Aleksandar Todosijev, kao i direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević.
Tokom prve sesije posvećene prilivu izbeglica iz Ukrajne koju je moderirao Zoran Drangovski iz Makedonskog udruženja mladih pravnika učesnici su diskutovali o kapacitetima Evrope za prihvat izbeglica, kao i ključnim izazovima u tom pogledu. Na Zapadnom Balkanu se još uvek ne beleži pojačan priliv izbeglica iz Ukrajne i za sada postoje dovoljni kapaciteti i planovi o njihovom zbrinjavanju. Odgovor i solidarnost regiona nece izostati ni ovog puta kao ni tokom prethodnih izbeglickih kriza. Državama Zapadnog Balkana je neophodna kontinuirana podrška međunarodnih partnera da se uspostavi humanitarni sistem prihvata i funkcionalni sistem upravljanja migracijama.
Druga i treća sesija su bile posećenje analizi sistema suprotstavljanja krijumčarenju migranata, kao i zaštiti prava migranata i sprečavanja iregularnih migracija u regionu Zapadnog Balkana. Moderiranu diskusiju o pravnom okviru i institucionalnim kapacitetima za suprotstavljanje krijumčarenju migranata su vodili izvršna direktorka Albanskog helsinškog komiteta Erida Skendaj i programska menadžerka Centra za migracije Grupe 484 Miroslava Jelačić.
Zemlje Zapadnog Balkana posvećene su temi supostavaljanja krijumčarenja i rad u ovoj oblasti daje rezultate koji su vidljivi u pogledu pravnosnažno okončanih sudskih postupaka. Međutim, postoji potreba daljeg jačanja institucionalnog okvira i kapaciteta, imajući u vidu da se način delovanja izvršilaca konstantno menja i prilagođava novonastalnim okolnostima i da paralelno raste i beznednosni rizik za migrante koji koriste usluge krijumčara. Imajući u vidu da su ovakva kretanja prekogranična pojava, države Zapadnog Balkana bi trebalo da imaju regionalni odgovor, a jedan od glavnih ciljeva treba da bude jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa razvijanjem jedinstvenog odgovora i uspostavljanje sveobuhvatnog zaštitno-osetljivog upravljanja migracijama, na osnovu višedimenzionalnog partnerstva između organizacija i relevantnih nadležnih državnih institucijama.
O kapacitetima za zaštitu prava migranata i unapređenje tog sistema su govorili izvršni direktor Vaših prava Bosna i Hercegovina Emir Prcanović i predstavnik Makedonskog udruženja mladih pravnika Nazif Avdi. Na konferenciji je konstatovano da je Zapadni Balkan i dalje tranzitna ruta za migrante sa Bliskog Istoka i Afrike koji pokušavaju da dođu do Zapadne Evrope iz Turske. Migranti ilegalno prelaze granice, uglavnom koristeći alternativne metode i rute, kao i usluge krijumčarenja koje pružaju kako pojedinci, tako i organizovane kriminalne grupe. Krijumčareni migranti, a posebno oni najranjiviji među njima (žene, deca, maloletnici bez pratnje) pogođeni su različitim oblicima kriminala i povreda ljudskih prava.
Regionalnu konferenciju su podržale Evropska unija, Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Holandije, Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.